...

PRIJATELJSTVO- hmmm...

Pravi prijatelj-
Mislim da sam u zhivotu stekla samo jednog PRAVOG prijatelja... Mozhda greshim... Imala sam divna prijateljstva!
Ljude koji su mi potpuno odgovarali, s' kojima sam provodila chitave dane...
I koji su me poznavali u potpunosti, voleli i ono dobro, i ono loshe, shtitili, teshili...
Ljude koje sam mogla da prepoznam po zvuku otvaranja vrata i zvuku koraka.

I takvih prijateljstva je bilo dosta.





Kraj (prvi sluchaj)-
Kada bi detetu davali svaki dan (na duzhi vremenski period), slatkish koji najvishe voli, jednom, mozhda posle duzheg vremena, ali svakako jednom bi se zasitilo... I omrzlo bi taj slatkish...
Mnogo puta mi se desilo da se toliko vezhem za neku osobu, da mi se zhivot bez nje chini prazan. A onda posle dugog vremena, jednostavno sagorimo. Pochinjemo da vidimo jedan u drugom sve one najgore stvari koje posedujemo, pa chak i od sitnih mana pravimo greh.

Izbegavamo susrete, zajednichka mesta, smishljamo izgovore, sami sebe lazhemo... Neko vreme nas drzhi navika, a onda pochnemo da mrzimo i tu naviku...I postajemo potpuni stranci. Kada sretnemo tu osobu ne idemo dalje od "Zdravo", "Shta ima novo", i obichno je odgovor "Nishta"... Praznina
Kraj



Kraj(drugi sluchaj)
Upoznam osobe koje mi u svakom pogledu odgovaraju... Koje me dopunjavaju... Potpuno smo razlichiti, a ipak nas vezuju one primarne zhivotne ideje.

S tim osobama je uvek zabava, uvek opushteno, sigurno. Osecam da imam sve kad imam njih, ali...
Naviknu se na dobre stvari u meni. I onda stigne najmanja sitnica... Glupost s moje strane (pa svima nam se desi da uchinimo glupost, iako to nismo hteli) I onda- Upravo te osobe koje su mislile da vas vole vide sve najgore u vama! I ono shto postoji i ono shto ne postoji. Pochinju da mrze vashe grehe koje su sami izmislili, a potom i vas... I to je jache od njih...
Chak i pored svih vashih dobrih osobina, chak i pored lepih secanja koja se ne mogu meriti s jednom gluposhcu-
Pochinju da vas mrze...
Kraj



Takve stvari se deshavaju...