1
Kurcobolja 2!
21. 11. 11
Evo gde sam. Zapakovan u izvanrednu malu kutiju zivota, gde jos moze da stane devojka, pivo i fudbal (uglavnom u kompjuterskom obliku)... pola leta i pola jeseni sam se ganjao sa nekim istrumentima obrazovne strukture nazvanim budzet!!! i tri meseca sam strpljivo cekao slobodne dane. Docekao sam kutiju! I umesto da jurim srecnim poljima interesovanja, znatizeljenje, da otkrivam nove zvuke, postizem nove golove... ostalo mi je samo da trunem... obrazovni ciklus, koji je jos poznatiji kao septembarski ispitni rok, isisao je iz mene svaku trunku zelje da se pomerim, i uradim nesto zanimljivo. A nije da nisam pokusao! Postavio sam klavir u svoju sobu... trenutno skuplja prasinu. Nasao sam usnu harmoniku, skinuo note sa neta i... ostavio je da rdja na nekoj polici. Ma za sve je kriva ova hladnoca, i mrak sto se mucki spusti u cetiri popodne.
Obecao sam sebi da necu videti nijedan udzbenik do decembra. Smatram da je to sasvim posteno. I za sada obecanje uspeva... Ali i dalje imam onaj gnusni osecaj u stomaku... pitam se sta ce biti u januaru. Ma bre boli me kurac za jebeni januar! I gde je onaj jebeni dalaj lama da mi posalje neki nirvana savet?!!? Ma ne treba mi savet... samo da nadjem onog sto mi evolucijski usadi potrebu da se cimam, i stalno brinem! Joj, kad ga nadjem, pa glavu cu da mu otkinem!
Elem, shvatih pre neki dan da ja uopste nisam konsolidovan sa svojom srecom! Ne znam sta je moja sreca! Pre sam se radovao kad odem do kafane sa ortacima, ili kada osvojim ligu sampiona na menadzeru, ili... sta znam, bilo je tu nekih sranja koja su mi bila draga. Sad nista, obicno jebeno mrtvilo! Jedino se radujem oko te devojke. Bas mi mnogo znaci! Ali, gde je ostalo?!?
Svaki dan neko cimanje, te za pare, te protiv politike, te me nerviraju neki emovci, drekavci, licimuri, lehmuri, matorci, prosperitet mog buduceg zanimanja, i kretenizam naseg naroda... Ma jebe mi se vise... idem da se smestim pored njenog toplog dupeta, turim pivce da oladi, pustim premier division, i uzivam u njenom nevinom pogledu dok stavlja svoju sminku...
Obecao sam sebi da necu videti nijedan udzbenik do decembra. Smatram da je to sasvim posteno. I za sada obecanje uspeva... Ali i dalje imam onaj gnusni osecaj u stomaku... pitam se sta ce biti u januaru. Ma bre boli me kurac za jebeni januar! I gde je onaj jebeni dalaj lama da mi posalje neki nirvana savet?!!? Ma ne treba mi savet... samo da nadjem onog sto mi evolucijski usadi potrebu da se cimam, i stalno brinem! Joj, kad ga nadjem, pa glavu cu da mu otkinem!
Elem, shvatih pre neki dan da ja uopste nisam konsolidovan sa svojom srecom! Ne znam sta je moja sreca! Pre sam se radovao kad odem do kafane sa ortacima, ili kada osvojim ligu sampiona na menadzeru, ili... sta znam, bilo je tu nekih sranja koja su mi bila draga. Sad nista, obicno jebeno mrtvilo! Jedino se radujem oko te devojke. Bas mi mnogo znaci! Ali, gde je ostalo?!?
Svaki dan neko cimanje, te za pare, te protiv politike, te me nerviraju neki emovci, drekavci, licimuri, lehmuri, matorci, prosperitet mog buduceg zanimanja, i kretenizam naseg naroda... Ma jebe mi se vise... idem da se smestim pored njenog toplog dupeta, turim pivce da oladi, pustim premier division, i uzivam u njenom nevinom pogledu dok stavlja svoju sminku...
