0
2 votes
Veza -> Prijateljstvo -> Veza
17. 02. 10
Kada je u četvrtom veku Konstantin prihvatio jednu, tada pseudojudeističku sektu, za zvaničnu religiju Rimskog carstva, Hrišćanstvo, nije imao pojma koliku grešku pravi. Od masovne popularnosti priče o Mojsiju, pa kasnije o Hristu, jedna velika civilizacija se totalno unazadila, a zatim pomogla unazadjivanju čitave ljudske vrste. Pre svega, zbog svojih ideja o monogamiji koje su podsticale ljudsku sujetu i posesivnost. Do danas, ljudima je postalo sasvim normalno da imaju jednog partnera i da, iz nekog razloga, ne stupaju u prijateljske odnose sa ljudima prema kojima osećaju, ili su nekada osećali, seksualnu privlačnost. A i ako stupe u prijateljstvo to je samo zbog nedostatka samopouzdanja da preduzmu nešto. Ali oni koji su homoseksualci imaju velike sreće na tom polju! S obzirom na to da su primorani da grade svoje veze po uzoru ni na šta, oni su imuni na te nesrećne stereotipe koji postoje skoro dva milenijuma i nekada mogu da postignu ono što je za heteroseksualne parove nemoguće! Mogu da ostanu prijatelji posle erotske veze, bez ikakvih zadnjih namera. Ovo je posebno tačno u slučaju lezbekji koje veoma često ostaju u jako dobrim odnosima posle veze i nastave da pružaju jedna drugoj podršku.
Lično smatram da je koren problema u društvenom oslikavanju veze. Sve priče koje čujemo, vidimo, govore nam o tome kako veza treba da bude idilična stvar u kojoj se dvoje slažu sto posto, a ako idila izostaje onda je njihova veza nešto što realno nema budućnost. A to nikako nije tačno. Kao što smo milion puta svi čuli od matorih, nabedjeno mudrih osoba: "Ništa nije savršeno" pa tako ni veze. Strast neminovno prolazi, a naše bake su ostajale u brakovima zato što su bile svesne da će ostati na ulici ako se razvedu jer često nisu radile i nisu imale priliku da to poprave, a danas žene raskidaju i odlaze da se same bore sa svojim problemima oko raskida. Samo pogledajte Seks i Grad i besomučnu potragu za "onim pravim". Nije ni čudo što su sve ušle u menopauzu a još uvek nisu našle ono što traže. Volt Dizni i pisci poput Mir Jam i sličnih, uništavaju realnu sliku o vezama izmedju dvoje i predstavljaju stereotip koji bespotrebno komplikuje naše stanovište o tome šta je veza. Pre svega veza ne treba da bude nešto što podseća na karijeru koja se gradi uz, kako Bebi Dol kaže "krv sreću suze i znoj", to je nešto što treba da bude gorivo ljudima kroz druge stvari u životu koje treba da se grade, a sama veza treba je već izgradjena na poverenju i poštovanju i uzajamnoj afekciji. Zbog toga, kada seksa ponestane, a ponestane ga neminovno, ljudi ne treba da razbijaju celu tu instituciju koja im pruža motivaciju, već treba samo da je posmatraju kao svetilište kome ne prilaze više na taj način, ali ga još uvek veoma poštuju. Realno, kada vam jednom neko postane deo života, ne može se tek tako odseći samo zato što vam "više nije sudjeno" ili koja god druga patetična rečenica da se iskoristi kao izgovor.
Lično smatram da je koren problema u društvenom oslikavanju veze. Sve priče koje čujemo, vidimo, govore nam o tome kako veza treba da bude idilična stvar u kojoj se dvoje slažu sto posto, a ako idila izostaje onda je njihova veza nešto što realno nema budućnost. A to nikako nije tačno. Kao što smo milion puta svi čuli od matorih, nabedjeno mudrih osoba: "Ništa nije savršeno" pa tako ni veze. Strast neminovno prolazi, a naše bake su ostajale u brakovima zato što su bile svesne da će ostati na ulici ako se razvedu jer često nisu radile i nisu imale priliku da to poprave, a danas žene raskidaju i odlaze da se same bore sa svojim problemima oko raskida. Samo pogledajte Seks i Grad i besomučnu potragu za "onim pravim". Nije ni čudo što su sve ušle u menopauzu a još uvek nisu našle ono što traže. Volt Dizni i pisci poput Mir Jam i sličnih, uništavaju realnu sliku o vezama izmedju dvoje i predstavljaju stereotip koji bespotrebno komplikuje naše stanovište o tome šta je veza. Pre svega veza ne treba da bude nešto što podseća na karijeru koja se gradi uz, kako Bebi Dol kaže "krv sreću suze i znoj", to je nešto što treba da bude gorivo ljudima kroz druge stvari u životu koje treba da se grade, a sama veza treba je već izgradjena na poverenju i poštovanju i uzajamnoj afekciji. Zbog toga, kada seksa ponestane, a ponestane ga neminovno, ljudi ne treba da razbijaju celu tu instituciju koja im pruža motivaciju, već treba samo da je posmatraju kao svetilište kome ne prilaze više na taj način, ali ga još uvek veoma poštuju. Realno, kada vam jednom neko postane deo života, ne može se tek tako odseći samo zato što vam "više nije sudjeno" ili koja god druga patetična rečenica da se iskoristi kao izgovor.
