0
pravda
6. 07. 09
Zelim da podelim neke stvari sa nekim. Covekom,psom,insektom,makar i gomili tranzistora-kompjuterom.Nalazim se u ,mozda,najtezem periodu zivota. Nalazim se u razgovoru sa Bogom.
Bog.
Ne zelim da ga predstavim kao Isusa.Ne zelim da ga predstavim ni kao Alaha,Budu niti bilo kog drugog.
Nazvacu ga svojim Bogom. Verujem da je tu ,ali ne verujem da je u bilo kom obliku od gore navedenih.
Moj Bog.
Naime,imao sam devojku. Malenu prelepu crvenokosu Vladicu. Sve je pocelo jos 2006. godine ,28 aprila,na svirku nekog,pa recimo osrednje bezveznog benda.
Svidjao sam joj se od ranije. Ona se svidjala meni. Bio sam,da kazem,klinac,jer znate kako ide to... Porukice,indirektni razgovori,ali dovoljno jasni da se zna o cemu se radi.
I to se vuklo dugo,veoma dugo. Dovoljno dugo da bi neko popizdeo i oterao me u onu stvar,majcinog porekla.
Ali ne i kod nje. Toliko sam joj se svidjao da je trpela sve. Sve gluposti koje sam joj priredjivao,ali na kraju je sve bilo ok,na onoj ,meni prelepoj,klupici pored divne recice,u divnoj prolecnoj noci.
Osetio sam prijatnu jezu niz kicmu,jer sam znao ,nekim delom svoje duse,da je to devojka koju cu voleti do groba.
Ne znam kako,ali sam znao.
Prolazili su dani sa njom,ja sam se sve vise i vise odusevljavao njenom pojavom,razgovorima sa njom,uopste vremenom sa njom.
Sam pogled u njena dva prelepa zelena oka ,u njene prelepe usne ,ruzine boje, bio mi je dovoljan da se zaljubim sve vise i vise,svakim danom.
Neozbiljna vezica i privlacnost je prerasla u ljubav. Secam se i kad mi je prvi put rekla "volim te". Osetio sam se tako,da mislim da se tako necu osetiti ni kada budem spazio pogled svog prvorodjenog deteta,malog Ognjena (kako smo nas dvoje planirali da se zove,ako bude musko
)
Ljubav. Volim te. Par reci ,koje nisu dovoljne da se samo kazu,vec i da se dokazu. Trudio sam se da joj dokazem. Voleo sam je vise od svega. NE! Volim je i dalje ,vise od svega!
Pocinjao sam da se ponasam kao najodvratnija bezosecajna volina,zanemarivao sam je,jer su mi izlasci i opijanja sa drustvom,u trenutku,bili privlacniji.
*** POCEO SAM DA NARUSAVAM BOZIJU PRAVDU. PRAVDU MOG BOGA!
Narusenom pravdom sam saznao,da je ona petljala sa nekom amebom (nazovimo ga tako ,proporcionalnim imenom sa njegovom ulogom u nasim zivotima)
Nije bilo nista strasno,ali sam bio povredjen. Onda sam shvatio da sam ja kriv. Narusio sam Boziju pravdu,njene lepe reci i dela nisam video. Osvetilo mi se.
Nakon svega,nisam izdrzao.Zeleo sam da uravnotezim pravdu , i pored svih negativnih kritika,ucinio sam to. Vratio sam je ,posle toliko dana moje I NJENE patnje,vratio sam je. Podelili smo noc zajedno i ukrasili je poljupcima i predivnim trenucima u postelji.
Sve je bilo super. Nisam zeleo da je izgubim vise nikada. Bozija pravda se zadovoljila na duzi period,do sada,kada ovo pisem. Opet sam poceo da se ponasam kao kreten.
Nerviralo me to sto me je zvala svakih pola sata-sat,misleci da me proverava,a u stvari ,umirala je od zelje da me vidi i cuje. Oterao sam je u gorepomenutu onu stvar,majcinog porekla...
Zasrao sam maksimalno,nisam joj se javljao posle te veceri. Razocarala se u mene i izgubila poverenje. Izgubio sam je.
Kada sam shvatio to,kada sam shvatio da ne mogu da se budim jutrima bez nje,da ne mogu da funkcionisem normalno bez nje,nazvao sam je.
*** NARUSIO SAM BOZIJU PRAVDU,DRUGI PUT!!! PRAVDU MOG BOGA!
Tracak nade ,obasjao je ,tadasnji odvratan i tmuran dan. Ponasala se hladno,nezainteresovano,a onda se posle par neznih reci,par reci koje oslikavaju moje osecanje prema njoj,rasplakala...
Video sam u tim divnim,suzama okupanim,zelenim ocima,da me voli. Posle svega sto nam se izdesavalo,VOLI ME! Ni priblizno koliko ja nju,ali me voli...
Bozija pravda se,nadam se,vraca na normalu.
Opet smo proveli nekoliko divnih trenutaka... Veceras sam bio sa njom ,sedeli smo na klupi i pricali. Vidim da joj nedostajem,ali i vidim ogroman STRAH u njenim ocima.
Strah da cu se opet ponasati prema njoj kao nekad,kao u ruznim trenucima sa njom ali NECU!!! NECU!!! NE ZELIM DA JE GUBIM VISE NIKADA U ZIVOTU!!!
Strah koji su izazvali zavidni i ljubomorni ljudi oko nje,ljudi koji su bili ljubomorni na njenu srecu sa mnom,koju oni nikada nece imati ,NIKADA!! Mentalitet ljudi je takav. Ako neko pati,neko mora sa njima i to je tako!
Ne znam sta mislim,zajedno smo prosli sve,zelim da vratim Boziju pravdu. Pravdu mog Boga. I znate sta? Ne samo mog Boga,nego mog i NJENOG BOGA!
Onog koji nas je cuvao tri godine,koji nam je pomogao da prebrodimo sve,i onog ,koji ce,nadam se da nam pomogne da prevazidjemo sve gluposti i besmislenosti ovog sveta,koji ce da ukloni sve zavidne i ljubomorne duse.
Protumacite kako hocete,nazovite mog Boga jednim imenom. Nazovite ga LJUBAV! Pravdu ljubavi...
dedicated to V,my only guiding light on Earth's dark pathways...
Bog.
Ne zelim da ga predstavim kao Isusa.Ne zelim da ga predstavim ni kao Alaha,Budu niti bilo kog drugog.
Nazvacu ga svojim Bogom. Verujem da je tu ,ali ne verujem da je u bilo kom obliku od gore navedenih.
Moj Bog.
Naime,imao sam devojku. Malenu prelepu crvenokosu Vladicu. Sve je pocelo jos 2006. godine ,28 aprila,na svirku nekog,pa recimo osrednje bezveznog benda.
Svidjao sam joj se od ranije. Ona se svidjala meni. Bio sam,da kazem,klinac,jer znate kako ide to... Porukice,indirektni razgovori,ali dovoljno jasni da se zna o cemu se radi.
I to se vuklo dugo,veoma dugo. Dovoljno dugo da bi neko popizdeo i oterao me u onu stvar,majcinog porekla.
Ali ne i kod nje. Toliko sam joj se svidjao da je trpela sve. Sve gluposti koje sam joj priredjivao,ali na kraju je sve bilo ok,na onoj ,meni prelepoj,klupici pored divne recice,u divnoj prolecnoj noci.
Osetio sam prijatnu jezu niz kicmu,jer sam znao ,nekim delom svoje duse,da je to devojka koju cu voleti do groba.
Ne znam kako,ali sam znao.
Prolazili su dani sa njom,ja sam se sve vise i vise odusevljavao njenom pojavom,razgovorima sa njom,uopste vremenom sa njom.
Sam pogled u njena dva prelepa zelena oka ,u njene prelepe usne ,ruzine boje, bio mi je dovoljan da se zaljubim sve vise i vise,svakim danom.
Neozbiljna vezica i privlacnost je prerasla u ljubav. Secam se i kad mi je prvi put rekla "volim te". Osetio sam se tako,da mislim da se tako necu osetiti ni kada budem spazio pogled svog prvorodjenog deteta,malog Ognjena (kako smo nas dvoje planirali da se zove,ako bude musko
)Ljubav. Volim te. Par reci ,koje nisu dovoljne da se samo kazu,vec i da se dokazu. Trudio sam se da joj dokazem. Voleo sam je vise od svega. NE! Volim je i dalje ,vise od svega!
Pocinjao sam da se ponasam kao najodvratnija bezosecajna volina,zanemarivao sam je,jer su mi izlasci i opijanja sa drustvom,u trenutku,bili privlacniji.
*** POCEO SAM DA NARUSAVAM BOZIJU PRAVDU. PRAVDU MOG BOGA!
Narusenom pravdom sam saznao,da je ona petljala sa nekom amebom (nazovimo ga tako ,proporcionalnim imenom sa njegovom ulogom u nasim zivotima)
Nije bilo nista strasno,ali sam bio povredjen. Onda sam shvatio da sam ja kriv. Narusio sam Boziju pravdu,njene lepe reci i dela nisam video. Osvetilo mi se.
Nakon svega,nisam izdrzao.Zeleo sam da uravnotezim pravdu , i pored svih negativnih kritika,ucinio sam to. Vratio sam je ,posle toliko dana moje I NJENE patnje,vratio sam je. Podelili smo noc zajedno i ukrasili je poljupcima i predivnim trenucima u postelji.
Sve je bilo super. Nisam zeleo da je izgubim vise nikada. Bozija pravda se zadovoljila na duzi period,do sada,kada ovo pisem. Opet sam poceo da se ponasam kao kreten.
Nerviralo me to sto me je zvala svakih pola sata-sat,misleci da me proverava,a u stvari ,umirala je od zelje da me vidi i cuje. Oterao sam je u gorepomenutu onu stvar,majcinog porekla...
Zasrao sam maksimalno,nisam joj se javljao posle te veceri. Razocarala se u mene i izgubila poverenje. Izgubio sam je.
Kada sam shvatio to,kada sam shvatio da ne mogu da se budim jutrima bez nje,da ne mogu da funkcionisem normalno bez nje,nazvao sam je.
*** NARUSIO SAM BOZIJU PRAVDU,DRUGI PUT!!! PRAVDU MOG BOGA!
Tracak nade ,obasjao je ,tadasnji odvratan i tmuran dan. Ponasala se hladno,nezainteresovano,a onda se posle par neznih reci,par reci koje oslikavaju moje osecanje prema njoj,rasplakala...
Video sam u tim divnim,suzama okupanim,zelenim ocima,da me voli. Posle svega sto nam se izdesavalo,VOLI ME! Ni priblizno koliko ja nju,ali me voli...
Bozija pravda se,nadam se,vraca na normalu.
Opet smo proveli nekoliko divnih trenutaka... Veceras sam bio sa njom ,sedeli smo na klupi i pricali. Vidim da joj nedostajem,ali i vidim ogroman STRAH u njenim ocima.
Strah da cu se opet ponasati prema njoj kao nekad,kao u ruznim trenucima sa njom ali NECU!!! NECU!!! NE ZELIM DA JE GUBIM VISE NIKADA U ZIVOTU!!!
Strah koji su izazvali zavidni i ljubomorni ljudi oko nje,ljudi koji su bili ljubomorni na njenu srecu sa mnom,koju oni nikada nece imati ,NIKADA!! Mentalitet ljudi je takav. Ako neko pati,neko mora sa njima i to je tako!
Ne znam sta mislim,zajedno smo prosli sve,zelim da vratim Boziju pravdu. Pravdu mog Boga. I znate sta? Ne samo mog Boga,nego mog i NJENOG BOGA!
Onog koji nas je cuvao tri godine,koji nam je pomogao da prebrodimo sve,i onog ,koji ce,nadam se da nam pomogne da prevazidjemo sve gluposti i besmislenosti ovog sveta,koji ce da ukloni sve zavidne i ljubomorne duse.
Protumacite kako hocete,nazovite mog Boga jednim imenom. Nazovite ga LJUBAV! Pravdu ljubavi...
dedicated to V,my only guiding light on Earth's dark pathways...
